Можда је некоме личила на утопију идеја да шездесетих година прошлог века на подручју тадашње аутономне косовско метохијске области у којем је преко 80% становника било неписмено, оснује Правно-економски факултет. Захваљујући одважности и залагању једног дела тадашњих професора Економског факултета Београдског универзитета, (пре свега, др Борислава Благојевића, ректора Универзитета у Београду, др Димитрија Мишића, декана Економског факултета у Београду, Радивоја Давидовића, редовног професора Економског факултета у Београду, др Павла Димитријевића, ванредног професора Правног факултета у Београду и др Зорана Пјанића, ванредног професора Економског факултета у Београду), који су разумели потребе овог неразвијеног подручја за кадровима економске струке, та идеја је постала стварност.
Одлука тадашњег ректора Универзитета у Приштини, проф. др Јагоша Зеленовића, да на Видовдан те злокобне 1999. године позове све ректоре државних Универзитета у Србији и у Универзитетском насељу у Приштини одржи седницу Ректорског колегијума на којој се расправљало о будућности Приштинског универзитета, можда се многима чинила ирационалном. Али, у време када је након 78 дана, НАТО савез окончао бомбаровање тадашње СРЈ или „Операцију савезничких снага“ која је у домаћој јавности названа „Милосрдни анђео“, и када су осокољени доласком „мировних снага“ КФОР-а под заставом Уједињених нација косовски Албанци на најзверскији начин каменовали, убијали, силовали и киднаповали Србе, услед чега су неки изгубили кров над главом, неки завичај, неки постали апатриди, неки инвалиди, неки изгубили душевни мир, а неки, што је најстрашније – своје ближње, све је било ирационално. Рационална је била једино снажна воља и решеност овог храброг и несаломивог професора да сачува Универзитет на чијем се челу нашао. И сачувао га је. И њему дугујемо захвалност што ова високошколска институција још постоји.
И коначно, можда се некоме чини да је мисија коју је зацртао Економски факултет у саставу Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици заправо немогућа. Наставно особље, као и сви запослени на Факултету, трајно су опредељени да омогуће достизање највиших академских стандарда и обезбеде стицање знања и вештина у складу са потребама друштва и пројектованим националним развојем, a у циљу нашег равноправног укључивања у јединствени Европски простор високог образовања. Економски стручњаци који потекну са овог факултета мора да буду у стању да одговоре на изазове националне и глобалне економије у светлу четврте индустријске револуције, која је инспиративна, али помало и застрашујућа. Из разлога, што она собом носи вештачку интелигенцију, роботику, аутомобиле без возача, паметне куће, 3Д штампаче који ће моћи да штампају људске органе, нанотехнологије, биотехнолгије, складиштење енергије, квантно рачунање, сељење пословања у неке виртуелне светове, открића која се могу поистоветити са научном фантастиком.
Предвиђања кажу да ће сва нова открића повећати глобални ниво прихода и побољшати квалитет живота, повећати ефикасност и продуктивност рада, али и да ће креативност и таленат бити критични фактор производње, те да ће потражња за високообразованим кадровима економске струке бити већа. Зато Економски факултет непрекидно прати сталне и брзе промене и техничко технолошки напредак и настоји да код студената развија моћ критичког и аналитичког просуђивања и закључивања, благовременог идентификовања промена у окружењу и брзог реаговања на њих, доношења одговарајућих одлука којима ће смањити њихов негативан утицај на тржишну позицију предузећа или их искористити као шансу, способност креирања и неговања дугорочних односа са потрошачима, конкурентима и пословним партнерима, решавања пословних проблема у области финансија, рачуноводства, набавке, продаје, маркетинга, логистике и других функција.
У време када су прве генерације завршавале Економски факултет, књиговодствене промене евидентиране су ручно, а завршни рачуни састављани уз помоћ дигитрона, као тада највећег чуда технике, а у данашње време све те и многе друге послове обављају моћни ЕРП софтвери који невероватном брзином могу обрађивати огромну количину података и који интегришу све пословне функције у један систем за планирање ресурса. Када се ово има у виду, онда се може схватити колика је моћ науке и колико свака генерација наставника мора да уложи себе да би испратила научна достигнућа и пренела их на нове генерације студената.
Читава плејада професора уграђивала је себе од оснивања до данас у интегритет ове институције и сваки од њих је оставио значајно поље у великом мозаику достигнућа нашег Факултета. На нама је да будемо достојни потомци тих великих, храбрих и непоколебљивих људи, како би се зрно које ми будемо уградили у тај мозаик савршено уклопило и како би то било снажно надахнуће
неким будућим професорима да га обликују и надограђују.
