Образлажући предлог за оснивање ове високошколске установе, Извршно веће је казало на чињеницу да убрзани друштвено економски развој тадашње Аутономне косовско-метохијске области, захтева и интензивнији развој образовања стручних кадрова за привреду и друштвене службе, те да је та потреба у овом делу наше земље приоритетна. Према подацима из тог периода у овом изразито неразвијеном подручју наше земље, наоко 930.000 становника, укупно је било 77 економиста, од којих је већина радила у средњим економским школама.
С обзиром да је, сходно члану 3 Закона, Факултет био у саставу Универзитета у Београду, Универзитетски савет Универзитета у Београду образовао је Матичарску комисију, са задатком да обави све припреме за почетак рада факултета. Матичарска комисија, којом је председавао др Димитрије Мишић, тада декан Економског факултета у Београду, донела је одлуку о расписивању конкурса за избор првих наставника и сарадника за предмете по наставним плановима из статута Правног, односно Економског факултета у Београду, као и одлуку о расписивању конкурса за упис студената у први семестар наставе првог степена, извршила избор првих наставника и сарадника Факултета, конституисање факултетске управе и Савета факултета, те избор декана и продекана, чиме је окончала свој рад.
Одговорност и част да буде први декан Економског факултета припала је др Јовици Патрногићу, ванредном професору, док је за продекана изабран др Марк Краснићи, такође ванредни професор. Конкурс за упис прве генерације студената на прву годину студија на оба одсека Факултета – правни и економски, расписан је под истим условима из општег конкурса за упис нових студената на све факултете Универзитета у Београду. Упис није био ограничен у погледу броја студената. На економском одсеку тада се уписало укупно 549 студената, од чега 113 Албанаца. За редовно студирање уписано је 157 студената, од чега 64 албанске националности.
Почетком 1962, основане су прве катедре на Факултету. На економском одсеку Факултета, основане су Катедра за економику предузећа, чији је први шеф био др Милош Богдановић, ванредни професор и Катедра за економију Југославије, за чијег шефа је изабран др Марк Kраснићи, ванредни професор. Током школске 1962/63 године, при Катедри за економику предузећа, основан је Центар за економска и друштвена истраживања, чија је активност усредсређена на обезбеђење и ангажовање кадра и осигурање финансијских средстава за реализовање програма и планова рада. Крајем 1965, Центар је преименован у Завод за друштвено економска истраживања, за чијег првог директора је именован Драгутин Групковић, предавач. Окупивши више од педесет сарадника, Завод је реализовао мноштво истраживачких пројеката, из области регионалног развоја, унапређења организације и пословања појединих привредних целина, истраживања различитих параметара друштвеног стандарда, и сл. До школске 1966/67 године настава на Факултету извођена је на српском језику, а почев са том школском годином, предавања и вежбе из појединих предмета факултета почели су да се изводе и на албанском језику и то на основу одлуке Савета факултета од 26. октобра 1966. године. Целокупна настава на албанском језику извођена је почевши од школске 1970/71 године, од када се, практично, на Факултету одвија паралелно настава на српском и албанском језику. С тим у вези, органи управљања одлучили су да се систематизацијом радних места обезбеди подједнак број наставника и сарадника, који ће изводити наставу, паралелно и равноправно, на једном и другом језику.
Одсеци Факултета /правни и економски/ развијали су се врло динамично, па су у другој половини 1970. године, почеле припреме за раздвајање правног и економског одсека и њихово прерастање у самосталне факултете. На већу Факултета, 24. 09. 1970. године, формирана је Комисија за припрему раздвајања одсека и формирања самосталлних факултета. Иначе, од половине фебруара 1970. године, Факултет више није био у саставу Универзитета у Београду, већ је био један од четири факултета новооснованог Универзитета у Приштини /Филозофски, Правно-економски, Технички и Медицински факултет/. Напред наведена комисија, на чијем челу је био мр Жарко Булатовић, окончала је рад, на основу чега је Савет факултета 08. октобра 1970, донео одлуку о раздвајању правног и економског одсека и прерастању одсека у самосталне факултете. Статутарна одлука о подели Правно економског факултета у Приштини на Правни факултет у Приштини и Економски факултет у Приштини, донета је на седници Савета факултета 15. јануара 1971. године, после референдума који је обављен 6. јануара исте године. Према поменутој одлуци, Економски факултет као самостална високошколска установа,отпочео је рад 1. октобра 1971. године. Осамостаљивањем, Факултет је почео постепено да се затвара, посебно према економским факултетима у Србији, о чему говори податак да су школској 1970/71 години, ангажована свега четири наставника изван нашег универзитета. То је драстично погодило наставу на српском језику, утолико пре, што су убрзано примани наставници и сарадници за албанску наставу, која је у дугом времену сматрана дефицитарном. Настава на српском језику се, углавном, ослањала на ангажоване, хонорарне наставнике са других универзитета, јер је, адекватних кадрова на Косову и Метохији било у незнатном броју. Од ранијих заклињања, па и одлука по којима се мора осигурати равноправан развој обе наставе, готово да, током једне деценије након осамостаљивања Факултета, није остало ништа, јер су успостављени критеријуми за упис студената на нивоу Покрајине у једном моменту стигли до сразмере 4:1, тј. на једног уписаног студента на настави на српском језику, уписивано је четворо студената на албанској настави. Притом, треба имати у виду да су се на наставу на албанском језику уписивали искључиво Албанци, а на наставу на српском језику, Срби, Црногорци, Муслимани, Роми, Горанци, Албанци, који су то желели, Турци и припадници бројних других националности. Не ретко се дешавало да се на наставу на српском језику не упише ни половина квоте Срба и Црногораца, предвиђене за наставу на српском језику, па да они на својој настави буду мањина.Настава на српском језику постаје све више аргинализована и то по више основа.
Најпре, како је напред наведено, по основу изузетно малог броја уписаних студената на бази важећих пропорција при упису, што је сужавало кадровску базу при избору дипломираних студената за сараднике на факултету. Затим, по основу масовног исељавања, које је у то време драматично реметило демографску структуру Косова и Метохије. Исељавање је посебно било изражено код високо стручних кадрова. Исељавали су се универзитетски професори и сарадници, привредни стручњаци свих врста занимања, студенти и њихове породице, становништво градова и села, широм Косова и Метохије. У наставу на српском језику примани су, најрадије, они наставници и сарадници који нису српске и црногорске националности. Била је потребна права вештина да се у наставу на српском језику приме нови кадрови, уопште, а још већа да то буду кадрови ових националности. Све значајније полуге управљања и руковођења на Универзитету и факултетима биле су у рукама албанских кадрова и то најчешће оних најекстремнијих. Почело се на седницама органа факултета тражити знање албанског језика, што је и постојећи кадар доводило у врло неугодну ситуацију. Слични процеси одвијали су се у свим срединама и свим сферама друштвеног живота на Косову и Метохији, које је уставом СФРЈ из 1974, било, де факто, надређено Републици Србији.
Од самог почетка самосталног деловања Факултета, намера и задатак албанских квазиинтелектуалаца, била је да се оствари процес етничког чишћења, пре свега на Универзитету. На нашем факултету, поред наведених форми дискриминације, оживела је пракса укључивања наставника албанске националности на наставу на српском језику, који су тако добили могућност и очигледно задужење, да врше програмирано потискивање српске наставе на маргину, све до њеног коначног елиминисања. На све начине, спутаван је развој наставе и укупан научнообразовни процес, свих, сем Албанаца. У тим, изузетно неповољним, околностима, само је, огромним напорима и упорном борбом, једног броја универзитетских посленика, храбрих, интелигентних и патриотски опредељених, успешно очувана настава на српском језику. У томе су нам несебичну помоћ пружали, пре свега, универзитети из Београда, Ниша, Крагујевца, Новог Сада, и други, као и многи пријатељи Факултета, који су на време препознали појаве и процесе, који се на Косову и Метохији, одвијају.
Када је непријатељство албанских екстремиста ескалирало до нивоа побуне, при чему су многи албански кадрови са наших факултета предњачили, наступио је период разоткривања њихове улоге у припреми сецесије, а одмах потом и њихов одговор у форми напуштања свих институција и облика легалног деловања. Тако, почетком задње деценије прошлог века, по налогу своје политичке елите и уз наруџбину и спонзорство својих иностраних ментора, Албанци стварају свој паралелни илегални образовни систем, настојећи тако да, политизацијом образовања, покажу како су им, наводно, угрожена људска и колективна права, прећуткујући притом, да су, као нигде другде у свету, на матерњем језику, могли да се школују на свим нивоима образовања и да су развили научне, образовне и културне институције, које су, по свом квалитету биле далеко изнад оних у Албанији. И све то, захваљујући огромним улагањима Републике Србије, на чијем су рушењу перманентно истрајавали.
Након тих турбулентних процеса, почетком последње деценије прошлог века, настава на Факултету и његова укупна делатност, доживљавају динамичне позитивне промене, при чему су приоритети били: потпуно враћање Факултета својој мисији и превазилажење свега онога што је у претходном времену кочило његов развој. За релативно кратко време након тога, Факултет доживљава потпуни препород и квалитативно, квантитативно и структурно се приближава свом оптимуму. Радикално је промењен наставни план у настојању да се прате савремени трендови економске науке у свету, а за његову реализацију примљен је велики број наставника и сарадника, којима су, поред ангажовања у настави, отворене широке могућности за бављење научно истраживачким радом, на Институту за економска истраживања, који је поникао на темељима претходних научноистраживачких јединица Факултета. Захваљујући повећаном броју уписаних студената /у појединим годинама уписивано је и преко 700 нових студената на прву годину студија/, створена је снажна кадровска основа за регрутовање великог броја одличних дипломаца, било за рад на Факултету, или на Институту. Организују се врло квалитетни и масовно посећени научни скупови међународног карактера, интензивира издавачка делатност, реализује се међуфакултетска сарадња са сродним факултетима у земљи и изван ње, пружа се квалитетна подршка привреди и друштвеним делатностима. Успешно се организује последипломска настава, захваљујући којој се пријављује и брани примерен број магистратура и доктората.
С обзиром да је, почев од школске 1991/92. године, на Косову и Метохији успостављен паралелни образовни систем, а ради превазилажења насталих тензија и проблема, 01. септембра 1996. године, закључен је Споразум о образовању, који су потписали Слободан Милошевић, председник СРЈ и др Ибрахим Ругова. Ради реализације овог споразума, формирана је група „3 + 3”, која је у Приштини 23.03.1998. године, уз присуство чланова заједнице „Сент Едиђио” потписала и усагласила договорене мере. У оквиру реализације ових мера, за извођење наставе на албанском језику, у току 1998. године, предати су објекти Економског и Правног факултета, укупне површине 12.836 метара квадратних. Наш факултет смештен је у објекат од око 3.000 метара квадратних, који је Српска православна црква, Епархија рашко призренска, поклонила Министарству просвете Републике Србије, наменски, за школовање студената. Врло брзо је простор за наставу и стручне службе оспособљен за несметан рад, и Факултет је, готово без великих потешкоћа, наставио своју успешну активност.
Нове, драматичне ударе, Факултет је доживео, у време, и посебно након НАТО агресије на нашу земљу, односно са отпочињањем деловања међународне мисије на Кососву и Метохији. Било је то, у правом смислу, време одсудне битке за очување Факултета, који се у тим временима нашао на ивици понора. Активност Факултета за време НАТО агресије, одвијала се веома отежано, у редукованом обиму. Након доношења Резолуције 1244 од стране Савета безбедности УН и доласка међународне цивилне и војне мисије на Косово и Метохију, уместо успостављања реда и омогућавања нормалног и безбедног живота становништву овог дела наше земље, наступа невиђени прогон, са свим карактеристикама геноцида над нашим народом, али и свим лојалним грађанима у овој нашој покрајини. Разјарене банде криминалаца и убица, уз прећутну сагласност представника међународне мисије, најбруталнијим методама криминала и мафије, за врло кратко време, етнички су очистиле највећи део Косова и Метохије. Убиства, киднаповања, паљења, силовања, пљачке и злостављања свих који нису Албанци, па и Албанаца, који нису прихватили сецесију, као модел решавања питања Косова и Метохије, били су свакодневна појава. Посебна мета била је Приштина, као универзитетски центар, у коме је до тада било седиште 12 од укупно 14 тадашњих факултета нашег универзитета.
Међу првима се на удару нашао наш факултет. У крвавом пиру злочинаца, у ноћи између 23. и 24. јуна 1999. године, масакрирани су, у згради нашег факултета др Миленко Лековић, доцент и наши стално запослени радници Миодраг Младеновић и Јовица Стаменковић. Окупирана је, оскрнављена и опљачкана зграда нашег факултета, протерани студенти, професори и сарадници и њихове породице, опљачкане њихове куће и станови. Зграда Факултета са свим потребним садржајима за обављање целокупне делатности ове наше реномиране установе, потпуно је девастирана. Покрадена је опрема деканата и стручних служби, кабинета наставника и сарадника, кабинета за информатику, технологију и стране језике, библиотека са преко 12.000 наслова књига и часописа, комплетна документација Факултета укључујући ту и досијеа за 12.000 студената и 112 запослених, која ни до данас није доступна. Однет је сав намештај, којим је био опремљен учионички, канцеларијски и кабинетски простор, велике вредности. Када су, августа 1999, представници деканата Факултета и ректората Универзитета, уз присуство представника међународне мисије, обишли Факултет, затекли су стање, које је било просто шокантно. На више места, из потпуно опљачканих просторија, из зидова су почели да чупају водоводне цеви и електричне каблове, а у дворишту, из обијених каса, на ђубришту су вирила документа из личних досијеа запослених на Факултету. Један дивно урађен и уређен простор, који је требао да послужи за цивилизацијско уздизање и прогрес, бруталним, вандалским чином, претворен је у ништавило. И све то уз уништавање људских живота наших чланова колектива.
И поред огромних напора, који су чињени од стране руководстава Универзитета и факултета, да се нормализује стање и спрече погроми над нашим народом, те да се створе елементарни услови за наставак наставног процеса и организовање септембарског испитног рока, резултата није било. Не само да није било повратка нашег становништва, него је протеривање појачано, због страшних злочина који су чињени широм наше покрајине. Из исцрпљујућих, свакодневних сусрета представника Универзитета и факултета са представницима цивилне и војне мисије, на свим нивоима, до њихових водећих људи, није понуђен позитиван одговор у погледу осигурања безбедног наставка рада наших факултета у својим дотадашњим седиштима. Због тога су, уз координацију са Владом Републике Србије, почеле припреме за организовање септембарског испитног рока на безбедним локацијама за све факултете.
Одлуком Наставно научног већа Универзитета, а на бази претходно сагледаних услова за организовање септембарског испитног рока од стране деканата Факултета, за наш факултет су одређене просторије Дома културе у Блацу. Распоред испита за све факултете, објављен је у „Политици” од 27.09.1999. године, а уз то је РТС на свим важнијим вестима на радију и телевизији, обавештавала јавност о том распореду, тако да су испити у Блацу, али и на свим другим локацијама где су били наши факултети, били масовно посећени.
Пошто се стање на Косову и Метохији погоршавало у односу на наше становнилштво, а ближила се нова школска година, било је очигледно да факултети у Приштини и Призрену неће моћи да наставе са радом. Због тога је министар просвете у Влади Републике Србије, проф. др Јово Тодоровић, у септембру 1999. године, донео решење о формирању Комисије која би сагледала просторне и техничке услове организације универзитетске наставе и наставе на вишим школама. Тако је, решењем министра просвете, Економском факултету наложено да своју делатност у школској 1999/2000. години обавља у објекту Дома културе и у згради Техничке школе „Младост“ у Блацу.
Боравак Факултета у Блацу био је испуњен перманентним напорима на консолидацији Факултета, у чему су, уз велике напоре колектива Факултета, студената и њихових родитеља, Студентског центра, локалних структура и пријатеља Факултета, велику помоћ и подршку пружили државни органи Републике Србије и СРЈ, сви универзитети у земљи, Академија наука, Матица српска и друге институције. Захваљујући томе, Факултет се доста добро организовао и оспособио за квалитетно функционисање и реализацију својих планова и програма рада.
Почетком школске 2002/03. године, одлуком Владе Републике Србије, Факултет је дислоциран у Зубин Поток и намењен му је део простора Техничке школе. Био је то нови изазов за студенте, њихове родитеље, управу и запослене на Факултету. У средини, која није имала чак ни средњу економску школу, чије су материјалне и друге могућности биле врло ограничене, требало је наставити све што је започето и стварати, у кратком времену, претпоставке за успешну и квалитетну факултетску делатност. Највећи проблеми јавили су се у погледу пријављивања кандидата за упис на студије. Због специфичне лоцираности ове наше општине, потенцијални кандидати за упис и њихови родитељи, тешко су се одлучивали на услове које су Факултет и локална заједница нудили. У Косовској Митровици је већ било много факултета и студијских програма, који су били атрактивни и конкурентни, утолико пре што је ту било седиште Универзитета и Студентског центра, са далеко повољнијим условима за студирање и друштвени живот.
Јавила се и веома агресивна конкуренција приватних факултета, који су нудили знатно повољније услове будућим студентима и наставном кадру, тако да уз осеку пријављених кандидата, долази и до одласка већег броја, посебно млађих наставника и сарадника. Уз пензионисање једног броја старијих професора, брзо се тањила кадровска база Факултета. По други пут, за последњих неколико година, Факултет се поново, у том периоду, нашао у врло тешкој ситуацији, готово на рубу опстанка. Почетком школске 2006/07. године, нова руководства Универзитета и Економског факултета, отпочела су активност на ревитализацији Факултета. Факултет је дислоциран из Зубиног Потока у Косовску Митровицу. Уложени су и даље се улажу огромни напори да се обезбеде адекватни услови за нормалан рад Факултета. У припреми су инвестиције у нови простор за Економски и Правни факултет, које би у великој мери побољшале актуелно стање у коме факултети егзистирају и функционишу. Преласком у Косовску Митровицу, битно су се побољшали услови за рад Факултета, посебно када је у питању амбијент у коме се нашао Факултет. Решени су и неки крупни проблеми који су пратили рад Факултета у претходним годинама. Наиме, знатно се повећало интересовање кандидата за упис на Факултет, и то, како на основне, тако и на дипломске академске студије. Смањен је одлазак наставног особља на друге универзитете, а расписују се и конкурси за пријем нових наставника и сарадника.
У околностима недавне три дислокације Факултета, које су интензивно црпле енергију факултетског колектива, нашли смо се пред новим, врло значајним изазовом. Да би Факултет био акредитован као установа високог образовања, морале су се обезбедити све оне претпоставке, које су прописане одговарајућим акредитационим критеријумима и стандардима, који су, наравно, важили и за све друге високошколске установе у Републици Србији. Нови деканат Факултета, уз укључивање читавог колектива, уложио је велике напоре да, и у најнеповољнијим околностима отклони бројне недостатке, који би могли бити сметња за акредитацију. Ти напори су морали бити утолико већи, уколико је недавна прошлост Факултета, не његовом кривицом, била изузетно тешка. Остављена је огромна имовина Факултета у Приштини, колектив је кадровски, због низа неповољних околности, у великој мери био редукован, материјална позиција Факултета није била на завидном нивоу, економска криза је додатно компликовала стање у целокупном високом школству у Србији. Факултет се нашао у новој средини, у Косовској Митровици, у којој је требало створити основне предуслове за рад.
Ипак, уложени напори дали су позитивне резултате. Пошто су претходно обављене све неопходне активности, припремљена су, и на органима Факултета и Универзитета усвојена одговарајућа документа за акредитацију студијских програма за све нивое академских студија и благовремено достављена Акредитационој комисији, образованој од стране Националног савета за високо образовање Републике Србије. Комисија за акредитацију и проверу квалитета донела је и Факултету доставила 28.11.2008. године, Одлуку о акредитацији студијског програма за основне академске студије ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА, у оквиру поља друштвено хуманистичких наука. Дана 25.4.2009. године, Комисија за акредитацију, донела је Одлуку о акредитацији студијског програма за дипломске академске студије /мастер/ ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА. Дана 28.8.2009. године, Комисија је донела Одлуку о акредитацији студијског програма за дипломске академске студије МЕЂУНАРОДНА ЕКОНОМИЈА. Најзад, пошто су се стекли законски и сви други неопходни услови, Комисија за акредитацију и проверу квалитета, донела је 28.8.2009. године, Уверење о акредитацији установе Економског факултета. Дозвола за рад од стране надлежног органа Републике Србије уручена је Факултету дана 22.12.2010. године.
Претходно је, још 26.11.2007, Одбор за акредитацију научноистраживачких организација, при Министарству науке Републике Србије, донео Одлуку о акредитацији Економског факултета за бављене научноистраживачким радом, што је био предуслов за акредитацију установе.
У другом акредитационом циклусу, Економски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, акредитовао је:
- Студијски програм: Пословна економија на основним академским студијама (Број Уверења о акредитацији студијског програма: 612-00-00682/2013-04 од 04.07.2014. године) у оквиру поља друштвено – хуманистичких наука за упис 120 студената у седишту установе;
- Студијски програм: Пословна економија на мастер академским студијама (Број Уверења о акредитацији студијског програма: 612-00-00084/2014-04 од 29.08.2014. године) у оквиру поља друштвено – хуманистичких наука за упис 45 студената у седишту установе;
- Студијски програм: Међународна економија на мастер академским студијама (Број Уверења о акредитацији студијског програма: 612-00-00084/2014-04 од 29.08.2014. године) у оквиру поља друштвено – хуманистичких наука за упис 20 студената у седишту установе;
- Студијски програм: Пословна економија на докторским академским студијама (Број Уверења о акредитацији студијског програма: 612-00-00084/2014-04 од 26.09.2014. године) у оквиру поља друштвено – хуманистичких наука за упис 5 студената у седишту установе.
Заокруживањем целокупне активности на акредитацији, Факултет је ушао у нову фазу потпуног реформисања наставног процеса. Дефинисани нови наставни планови на основним и дипломским академским студијама, обезбеђују праћење савремених трендова у економској науци у свету. Тим наставним плановима је извршен квалитетни помак, којим ће, по структури научних дисциплина, које су обухваћене, омогућити проходност наших студената на бројне домаће и стране факултете и упис на више нивое студија, а свима који успешно окончају студије по тим, осавремењеним, плановима и програмима, успешну професионалну каријеру.
.