Часопис ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ

Главни и одговорни уредник:

проф. др Соња Вујовић,

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија

Технички уредник:

др Срђан Милосављевић, доцент

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија

Лектор:

Наташа Лукић

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија

 

Издавачки савет часописа Економски погледи:

Председник Издавачког савета: проф. др Тања Вујовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Радмила Мицић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Соња Вујовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Др Срђан Милосављевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Љиљана Арсић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Драгана Миленковић Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Др Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, Република Србија;

Проф. др Радојко Лукић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Иван Миленковић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Бојан Крстић, Универзитет у Нишу, Економски факултет, Република Србија.

 

Уређивачки одбор часописа Економски погледи:

Проф. др Тања Вујовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Мирјана Глигоријевић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Јасмина Богићевић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;

Проф. др Сафет Куртовић, Универзитет у Травнику, Факултет за менаџмент и пословну економију, , Босна и Херцеговина;

Проф. др Радмила Јаничић, Универзитет у Београду, ФОН, Република Србија;

PhD Ace Simpson, Brunel University London, Brunel Business School, Велика Британија;

PhD Ali Fegheh Majidi, University of Kurdistan, Faculty of Humanities and Social Science, Department of Economics, Sanandaj, Иран;

PhD Camelia Oprean – Stan, University of Sibiu, The Faculty of Economics”Lucian Blaga”, Република Румунија;

Проф. др Дејан Спасић, Универзитет у Нишу, Економски факултет, Република Србија.

Информације о подношењу рукописа за објављивање

Да бисте задовољили стандарде за објављивање у часопису Економски погледи, припремите своје рукописе у складу са Упутством.

Упутство можете преузети овде – Упутство за писање рада (ПДФ).

Достављање радова који су уређени према датом упутству врши се пријавом на платформу MyAsistent. Уколико немате креиран налог на поменутој платформи, неопходно је да се првенствено региструјете.

Рукописе треба доставити у формату прописаном Упутством за ауторе с обзиром да радови који нису прилагођени датим смерницама могу бити враћени ауторима на исправку, пре упућивања на рецензију. У супротном, достављени рукописи неће бити узети у разматрање и неће бити упућени у поступак рецензирања.

Достављени рукописи треба да буду написани уз уважавање правописних и граматичких стандарда српског и енглеског језика.

Достављени рукописи не би требало да буду претходно објављени и не би требало да се достављају за објављивање било ком другом часопису док су у поступку разматрања и евалуације у часопису Економски погледи.

Након добијеног позитивног мишљења од стране рецензената неопходно је Уредништву доставити Изјаву аутора о оригиналности рукописа.

За додатне информације контактирајте нас, без оклевања.

Часопис Економски погледи примењује поступак двостраног анонимног рецензирања свих радова. Сваки рукопис рецензирају барем два рецензента. Рецензенти делују независно једни од других, а њихов идентитет је међусобно непознат. Током поступка рецензије, ауторима је непознат идентитет рецензената, а рецензентима је непознат идентитет аутора. Рецензенти се бирају искључиво према томе да ли располажу релевантним знањима за оцену рукописа. Не смеју бити из исте институције као аутори рукописа, нити бити њихови коаутори у скоријој прошлости. Евентуални предлози поименичних рецензената од стране аутора рукописа се не уважавају.

Циљ рецензије је да уредништву помогне у доношењу одлуке о томе да ли рад треба прихватити или одбити. Циљ је такође да се у процесу комуникације с уредником, ауторима и другим рецензентима побољша квалитет рукописа.

Рукописи се упућују на рецензију тек након иницијалне оцене да ли су, с обзиром на форму и тематски делокруг, подобни за објављивање у часопису. Посебна пажња се посвећује томе да иницијална оцена не траје дуже него што је неопходно.

У редовним околностима поступак рецензирања траје највише четири недеље, а само изузетно до три месеца. Период од пријема рада до његовог објављивања траје у просеку 90 дана.

Током поступка рецензије главни уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације, укључујући и примарне податке, ако су оне неопходне за доношење суда о рукопису. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их употребити у друге сврхе.

Целокупни процес рецензирања одвија се под надзором уредника у онлајн окружењу, у оквиру програма SCIndeks Asistent, заснованог на платформи OJS. Систем такође омогућава ауторима рукописа да прате процес рецензирања.

У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рачун рецензије, уредништво проверава да ли је рецензија објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се појави сумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ангажује додатне рецензенте.

Додатни рецензенти се ангажују и у случају када су одлуке рецензената (одбити/прихватити) међусобно опречне или на други начин непомирљиве.

Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање доноси искључиво уредништво.

Рецензиони одбор часописа:

Домаћи Рецензиони одбор часописа Економски погледи:

• Проф. др Љиљана Арсић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Слободан Аћимовић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Предраг Бјелић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;
• др Јасмина Богићевић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Јелена Божовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Саша Бошњак, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Петар Веселиновић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Владимир Вучковић, Мегатренд универзитет, Факултет за међународну економију, Београд, Република Србија;
• Проф. др Дејан Брцанов, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• др Звездан Ђурић, Београдска пословна школа, Београд, Република Србија;
• др Александра Вујко, Висока пословна школа струковних студија, Нови Сад, Република Србија;
• Проф. др Дејан Ерић, Београдска банкарска академија, Република Србија;
• Проф. др Вера Зеленовић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици и Регионална привредна комора Нови Сад, Република Србија;
• Проф. др Дејан Јакшић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Душан Јоксимовић, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, Република Србија;
• Проф. др Горанка Кнежевић, Универзитет Сингидунум, Пословни факултет, Београд, Република Србија;
• Проф. др Снежана Кнежевић, Универзитет у Београду, Факултет организационих наука, Република Србија;
• Проф. др Александар Костић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Јелена Кочовић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Мирко Кулић, Привредна академија, Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, Република Србија;
• др Исидора Љумовић, Институт економских наука Београд, Република Србија;
• др Слободан Марић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Јово Медојевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Природно-математички факултет, Република Србија;
• Проф. др Снежана Милићевић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет за хотелијерство и туризам, Република Србија;
• Проф. др Гордана Миловановић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Оља Мунитлак Ивановић, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Република Србија;
• др Горан Николић, Институт за европске студије, Београд, Република Србија;
• Проф. др Благоје Новићевић, Универзитет у Нишу, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Раде Поповић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Гордана Радосављевић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;
• др Владимир Ристановић, Институт за европске студије, Београд, Република Србија;
• Проф. др Лидија Ромић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Мирко Савић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Мартон Сакал, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Отилија Седлак, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• др Агнеш Славић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Наташа Станојевић, Институт за међународну политику и привреду, Београд, Република Србија;
• Проф. др Симо Стевановић, Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Република Србија;
• др Сандра Стојадиновић Јовановић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Томислав Сударевић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• др Леонас Толваишис, Универзитет привредна академија у Новом Саду, Факултет за европске правно-политичке студије, Нови Сад, Република Србија;
• Проф. др Славица Томић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Ана Трбовић, Универзитет Метрополитан, ФЕФА, Београд, Република Србија;
• Проф. др Нада Тривић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Сања Филиповић, Универзитет Сингидунум и Институт за друштвене студије, Београд, Република Србија;
• Проф. др Јанко Цвијановић, Економски институт, Београд, Република Србија;
• Проф. др Миленко Џелетовић, Телеком Србија д.о.о, Република Србија;
• Проф. др Ласло Шереш, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Радмила Мицић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Крсто Јакшић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Бојана Вуковић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• др Славица Стевановић, Институт економских наука, Београд, Република Србија;
• Проф. др Раденко Марић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Мирјана Тодоровић, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Република Србија;
• Доц. др Владимир Радивојевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• др Јелена Димовски, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Доц. др Тамара Рађеновић, Универзитет у Нишу, Факултет заштите на раду, Република Србија;
• Проф. др Снежана Тодосијевић-Лазовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Доц. др Славиша Ђорђевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Радојко Лукић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Иван Миленковић, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија;
• Проф. др Дејан Спасић, Универзитет у Нишу, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Славиша Трајковић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Иван Божовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Соња Вујовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Проф. др Тања Вујовић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Доц. др Срђан Милосављевић, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Економски факултет, Република Србија;
• Доц. др Јелена Премовић, Универзитет Привредна академија, Факултет за економију и инжењерски менаџмент Нови Сад, Република Србија;
• Проф. др Олгица Главашки, Универзитет у Новом Саду, Економски факултет у Суботици, Република Србија.

 

Међународни Рецензиони одбор часописа Економски погледи:

• Elena Sergeevna Akopova, Ph.D, Rostov State University of Economics, Russia;
• Cristina Barna, Ph.D, University of Bucharest & Vice-President of Pro Global Science Association, Romania;
• др Драгана Башић, Универзитет у Бањалуци, Економски факултет, Република Српска, Босна и Херцеговина;
• Leva Brence, Ph.D, University College of Economics and Culture, Riga, Latvia;
• Проф. др. сц. Маријан Цингула, Свеучилиште у Загребу, Економски факултет, Хрватска;
• Mohamad Naim Chaker, Ph.D, Ajman University of Science and Technology, College of Business Administration, United Arab Emirates (UAE);
• Prof. James Dunn, Pennsylvania State University, USA;
• Prof. Ekaterina Entina, Ph.D, National Research University, Higher School of Economics, Moscow, Russia;
• Prof. Manuela Epure, Spiru Haret University, Bucharest, Romania;
• Jeff French, Ph.D, Brunel University & Brighton University and Kings College University of London, U.K;
• др. сц. Теа Гоља, Свеучилиште Јурја Добриле у Пули, Одељење за економију и туризам “др Мијо Мирковић”, Хрватска;
• Amitabh Gupta, Ph.D, University of Delhi, India;
• Wim Heijman, Ph.D, Wageningen University, the Netherlands;
• Проф. др Ратимир Јовићевић, Универзитет “Медитеран” у Подгорици, Montenegro Business Schoo, Црна Гора;
• Проф. др. сц. Љубо Јурчић, Свеучилиште у Загребу, Економски факултет, Хрватска;
• Проф. др. сц. Зденко Клепић, Свеучилиште у Мостару, Економски факултет, Босна и Херцеговина;
• Prof. dr Milovan Krnjajić, National University of Ireland, School of Mathematics, Statistics & Applied Mathematics, Galway, Ireland;
• др. сци. Сенада Куртановић, Универзитет у Бихаћу, Економски факултет, Босна и Херцеговина;
• Сци. др Сафет Куртовић, Универзитет у Травнику, Факултет за менаџмент и пословну економију, Босна и Херцеговина;
• Harold Lopez, Ph.D, Universidad de Chile, Economiay Negocios, Santiago, Chile;
• др Саша Муминовић, Виши научни сарадник, Љубљана, Словенија;
• Проф. др Вера Наумовска, Универзитет Св. Кирил и Методије, Економски факултет, Скопље, Македонија;
• Проф. др Лидија Пулевска Ивановска, Универзитет Св. Кирил и Методије, Економски факултет, Скопље, Македонија;
• Camelia Oprean, Ph.D, University Lucian Blaga of Sibiu, Faculty of Economics, Romania;
• Viktoriya Ostravskaya, Ph.D, North-Caucasian Federal University, Stavropol, Russia;
• dr Darko Pantelić, Jönköping University, Sweden;
• Проф. др Миленко Поповић, Универзитет “Медитеран” у Подгорици, Montenegro Business School , Црна Гора;
• Проф. Кирил Постолов, Универзитет Св. Кирил и Методије, Економски факултет, Скопље, Македонија;
• Prof. Victoria Ivanovna Tinyakova, Voronezh State University, Faculty of Economic, Russia;
• dr Blagica Rizoska Tulov, University Studies Kumanovo, Euro College, Makedonija;
• Miloš Tumpach, Ph.D, University of Economic in Bratislava, Faculty of Economic Informatics, Slovakia;
• Victoria N. Ryapukhina, Ph.D, Belgorod University of Economy and Technological Sciences, Russia;
• Irina A. Somina, Ph.D, Belgorod University of Economy and Technological Sciences, Russia;
• Luz Stenberg, Ph.D, Australian Institute of Higher Education, Sydney, Australia;
• Suzanne Suggs, Ph.D, University of Lugano, Institute of Public Communication,  Switzerland;
• Vladimir Surovy, Ph.D, University of Economics in Bratislava, Faculty of Economic Informatics, Slovakia;
• Prof. Ing. Viola Šebestíková, VŠB-TU Ostrava, Czech Republic;
• Ivan Wallan Tertulianho, Ph.D, Adventist University Center of São Paulo (Unasp) – São Paulo – Brazi;
• др Јелена Тривић, Универзитет у Бањалуци, Економски факултет, Република Српска, Босна и Херцеговина;
• Проф. др Спасоје Тушевљак, Универзитет у Истоном Сарајеву, Факултет пословне економије, Бијељина, Босна и Херцеговина;
• Проф. Весна Вашичек, Свеучилиште у Загребу, Економски факултет, Хрватска;
• Prof. Michel Albouey, Grenoble Alpes University France, Grenoble Graduate School of Business, Frence.

Одговорност аутора

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у часопису. Рад који је већ објављен на неком другом месту не може бити прештампан у часопису Економски погледи.

Аутори сносе сву одговорност за целокупни садржај рукописа. Рукопис не сме да садржи неосноване или незаконите тврдње, нити да крши права других лица.

Аутори су дужни да обезбеде да њихов ауторски тим наваеден у рукопису обухвати сва и само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица, њихов допринос треба навести у фусноти или посебној напомени (Захвалница, Ацкноwледгементс).

Обавеза је аутора да у напомени наведу назив и кодну ознаку научноистраживачког пројекта у оквиру кога је рад настао, као и пун назив финансирајуће институције. У случају да је рад под истим или сличним насловом био изложен на неком скупу у виду усменог саопштења, детаљи о томе треба да буду наведени на истом месту.

Аутори су дужни да потпуно и правилно цитирају изворе који су значајно утицали на садржај истраживања и рукописа. Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике или табеле, који су дословно преузети из других радова морају бити јасно означени посебном напоменом, нпр. знацима навода с прецизном ознаку места преузимања (броја странице) или, ако су обимнији, дати у засебном параграфу.

Пуне референце свих навода у тексту (цитата) морају бити наведене у засебном одељку (Литература или Референце) и то на једнообразан начин, у складу са цитатним стилом који часопис користи. У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори употребљени приликом припреме рукописа.

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавесте главног уредника (или издавача) и да сарађују на томе да се рад повуче или исправи.

Обавеза је аутора да у рукопису наведу да ли су у финансијском или било ком другом битном сукобу интереса који би могао да утиче на њихове резултате или интерпретацију резултата.

Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке политике часописа Економски погледи.

 

Одговорност уредништва

Уредништво часописа доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Одлуке се доносе искључиво на основу вредности рукописа. Морају бити ослобођене расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Приликом доношења одлуке о објављивању уредништво се руководи уређивачком политиком, водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Чланови уредништва, укључујући главног уредника, не смеју бити у сукобу интереса у вези са рукописима које разматрају. Чланови за које се претпостави да би неко могао сматрати да су у сукобу интереса не учествују у поступку одлучивања о одређеном рукопису.

Рукописи се чувају као поверљив материјал. Информације и идеје садржане у рукописима не смеју се користити у личне сврхе без изричите писане дозволе аутора.

Главни уредник и чланови уредништва су дужни да предузму све разумне мере да аутори/рецензенти остану анонимни током и након процеса евалуације у складу с процедуром у употреби.

Уредништво је дужно да помаже рецензентима достављајући им допунске информације о рукопису, укључујући и резултате провере рукописа на плагијаризам.

 

Одговорност рецензената

Рецензенти су дужни да квалификовано и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне, односно стручне вредности рукописа. Рецензент води посебну бригу о стварном доприносу и оригиналности рукописа. Рецензија мора бити сасвим објективна. Суд рецензената мора бити јасан и поткрепљен аргументима.

Рецензенти оцењују рукописе у односу на усклађеност садржаја с профилом часописа, значај и корисност садржаја, адекватност примењених метода, научну вредност садржаних информација, стил излагања и опремљеност текста. Рецензија има стандардни формат који обухвата оцене појединих димензија рада, општу оцену и закључну препоруку. Доставља се посредством система за онлајн уређивање часописа, где се депонује на неодређено време.

Рецензент не сме бити у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико такав сукоб постоји, рецензент је дужан да о томе правовремено обавести уредника. Рецензент не прихвата на рецензију радове изван области за коју се сматра потпуно компетентним.

Рецензенти треба да упозоре главног уредника ако имају основану сумњу или сазнање о могућим повредама етичких стандарда од стране аутора рукописа. Такође треба да препознају релевантне изворе који у раду нису узети у обзир. Могу да препоруче цитирање одређених референци, али не и да захтевају цитирање радова објављених у часопису Економски погледи или својих радова, ако за то не постоји оправдање.

Од рецензената се очекује да својим сугестијама унапреде квалитет рукописа. Ако оцене да рад заслужује објављивање уз корекције, дужни су да прецизирају начин на који то може да се оствари.

Рукописи који су послати рецензенту морају се сматрати поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе материјал из рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора.

Разрешавање неетичких поступака

Сваки појединац или институција могу да у било ком тренутку уреднику и/или уредништву пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и да о томе доставе веродостојне информације/доказе ради покретања истраге. Поступак провере изнетих доказа одвија се на следећи начин:

• главни уредник доноси одлуку о покретању истраге;
• током тог поступка сви докази се сматрају поверљивим материјалом и предочавају само оним лицима која су директно обухваћена случајем;
• осумњиченим лицима пружа се прилика да одговоре на изнете оптужбе;
• ако се утврди да је заиста дошло до неправилности, оцењује се да ли је реч о мањем прекршају или грубом кршењу етичких стандарда.

Мањи прекршаји, без последица по интегритет рада и часописа, на пример када је реч о неразумевању или погрешној примени публицистичких стандарда, разрешавају се у директној комуникацији с ауторима и рецензентима, без укључивања трећих лица, на неки од начина нпр.:

• ауторима и/или рецензентима се упућује писмо упозорења;
• објављује се исправка рада, нпр. у случају када се са списка референци изоставе извори који су у самом тексту цитирани на прописан начин;
• објављује се ератум, нпр. ако се испостави да је грешка настала омашком уредништва.

У случају грубог кршења етичких стандарда, уредништво може да предузме различите мере:

• објављује саопштење или уводник у ком се случај описује;
• службено обавештава афилијативну организацију аутора/рецензента;
• повлачи објављени рада на начин описан под Повлачење радова;
• изриче забрану објављивања у часопису на одређени временски период;
• предочава случај надлежним организацијама и регулаторним телима ради предузимања мера из њихове надлежности.

Ове мере се могу примењивати појединачно или истовремено. У процесу разрешавања случаја по потреби се консултују релевантне експертске организације, тела или појединци.

Приликом разрешавања етички спорних поступака уредништво се руководи смерницама и Комитета за етику публиковања (COPE).

Спречавање плагијаризма

Економски погледи не објављује плагиране радове. Уредништво полази од става да је плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног доприноса и њихово представљање као својих, грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.

Плагирање обухвата:

• дословно (реч по реч) или готово дословно преузимање или смишљено, ради прикривања извора, парафразирање делова текстова других аутора без јасног назначавања извора, на начин описан под Одговорности аутора;
• копирање једначина, података или табела из других докумената без правилног назначавања извора и/или без дозволе изворног аутора или носиоца ауторског права.

Рукопис у коме се утврде јасне индиције плагијаризма биће аутоматски одбијен. У случају да се плагијаризам открије у већ објављеном раду, рад ће бити опозван (повучен) у складу са процедуром описаном под Повлачење радова.

Ради спречавања плагијата у часопису рукописи се подвргавају провери уз помоћ система iThenticate/CrossRef у оквиру сервиса SCIndeks Asistent. Резултате добијене провером верификује уредништво часописа у складу са смерницама и препорукама Комитета за етику публиковања (COPE).

 

Политика повлачења

У случају кршења права издавача, носилаца ауторских права или самих аутора, објављивања истог рукописа у више часописа, лажног ауторства, плагијата, манипулације подацима у циљу преваре или било које друге злоупотребе, објављени рад се мора опозвати.

Рад се може опозвати и зато да би се исправиле озбиљне и бројне омашке које није могуће обухватити објављивањем исправке. Опозив објављује главни уредник, аутор(и) или обе стране споразумно.

Опозив има облик засебног рада који се приказује у садржају свеске и уреднички класификује као Опозив или Ретракција. У SCIndeksu као матичној бази пуног текста успоставља се двосмерна веза (HTML линк) између оригиналног рада и ретракције. Оригинални рад се и даље чува у неизмењеном облику, с тим да се воденим жигом на ПДФ документу на свакој страници означава да је чланак повучен.

Опозиви се публикују према захтевима COPE-а разрађеним од стране CEON-а као издавача базе у којој се часопис примарно индексира.

Политика отвореног приступа

Часопис Економски погледи је у режиму тзв. отвореног приступа. Сав његов садржај доступан је корисницима бесплатно. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују пуни текст чланака, као и да успостављају HTML линкове ка њима, без обавезе да за то траже сагласност аутора или издавача.

Право да садржај користе без писане сагласности не ослобађа кориснике обавезе да цитирају садржај часописа на начин описан под Лиценцирање.

 

Архивирање дигиталне верзије

Све објављене свеске часописа архивирају се по закону у дигитални депозит Народне библиотеке Србије и истовремено полажу у Репозиторијум SCIndeksa – Српског цитатног индекса као примарну базу пуног текста.

 

Наплата трошкова ауторима

Економски погледи не наплаћују трошкове објављивања ни ауторима нити трећим странама. Бесплатне су, како услуге пријављивања рукописа и њихове обраде, тако и услуге публиковања чланака. Не постоје било какви скривени трошкови.

Ауторска права

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а издавачу дају неексклузивно право да чланак објави, да у случају даљег коришћења чланка буде наведен као његов први издавач, као и да дистрибуира чланак у свим облицима и медијима.

 

Лиценцирање

Објављени чланци дистрибуирају се у складу са лиценцом Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY). Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и форматима, да се прерађује, мења и надограђује у било које сврхе, укључујући и комерцијалне, под условом да се на правилан начин цитирају његови првобитни аутори, постави линк ка оригиналној лиценци и назначи да ли је дело измењено.

Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и његову DOI ознаку. У случају објављивања у електронској форми такође су дужни да поставе HTML линк, како са оригиналним чланком објављеним у часопису Економски погледи, тако и са коришћеном лиценцом.

Аутори могу да ступају у засебне, уговорне аранжмане за неексклузивну дистрибуцију рада објављеног у часопису (нпр. постављање у институционални репозиторијум или објављивање у књизи), уз навођење да је рад првобитно објављен у овом часопису.

 

Политика самоархивирања

Ауторима је дозвољено да објављену верзију рада депонују у институционални или тематски репозиторијум или да је објаве на личним веб страницама (укључујући и профиле на друштвеним мрежама, као што су ResearchGate, Academia.edu, итд.), на сајту институције у којој су запослени, у било које време након објављивања у часопису.

Аутори су обавезни да притом наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација) и поставе линк, како на DOI ознаку тог чланка, тако и на коришћену лиценцу.

 

Одрицање од одговорности

Ставови изнети у објављеним радовима не изражавају ставове уредника и чланова редакције часописа. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнете у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.

2010	2011	2012
broj 1	broj 1	broj 1
broj 2	broj 2	broj 2
broj 3	broj 3	broj 3

2013	2014	2015
broj 1	broj 1	broj 1
broj 2	broj 2	broj 2
broj 3	broj 3	broj 3
broj 4	broj 4	broj 4

2016	2017	2018
broj 1	broj 1	broj 1
broj 2	broj 2	broj 2
broj 3
broj 4

2019	2020	2021
broj 1	broj 1	broj 1
broj 2	broj 2	broj 2

2022
broj 1
broj 2